У Унији је агенцији Бета речено да се
очекују подаци из још неких већих градова, па очекују да ће број школа
које учествују у штрајку упозорења свакако бити већи.
Због штрајка чланови Уније синдиката
просветних радника Србије нису држали први час у преподневно смени, а
неће га одржати ни у поподневној смени.
Према подацима синдиката, штрајку су се
одазвале 22 београдске школе, 31 школа из Крушевца, 19 школа из
Крагујевца и исто толико из Чачка.
Први школски час у преподневној смени
није одржан ни у 24 школа у Краљеву, 11 у Сремској Митровици, пет у
Новом Саду и 13 школа у Врању.
Синдикат има три захтева
"Ово је изнуђени штрајк, ми смо већ
изнели наш захтев министарству просвете, али њима не пада на памет да га
прихвате", рекао је јутрос председник синдиката Драган Матијевић и
позвао чланове свих других синдиката просветних радника да се прикључе.
Синдикат има три захтева: да се број
ученика у одељењу ограничи на 25, да се примена система финансирања по
ученику одложи до 2020. године и да средње образовање постане обавезно.
"Наш захтев на ограничење броја ученика
има упориште у Стратегији за образовање, значи нисмо ми то измислили.
Тиме би се решио проблем технолошких вишкова и значајно би се подигао
квалитет образовања", рекао је Матијевић.
Он је истакао да тај предлог државу не
би "ништа коштао, пошто су људи већ у систему" и указао да је стање
такво да ће 600 запослених остати без посла, због тога што ће ове године
бити уписано мање око 7.000 деце у прве разреде основних и средњих
школа.
"Око 35.000 просветних радника нема пун
фонд часова, 600 ће ове и следеће године остати без посла, док постоје
одељења са 30, 40 ученика. То ће проузроковати борбу за радна места,
отвориће се простор за манипулације и нико неће водити рачуна о
квалитету образовања", указао је Матијевић.
У синдикату су оценили да проблем у образовању није новац, "пошто новца има, али се он ненаменски троши".
Потпредседник тог синдиката Милан Јевтић
рекао је да је Министарство просвете потрошило 13 милијарди динара на
"непотребне и несврсисходне пројекте".
"На сајту Министарства, у Информатору,
налазе се подаци о пројектима у периоду 2009-2012. година на које је
дато више од 100 милиона евра. Коме су исплаћене те паре? Бојим се да је
већина отишла на хонораре аутора пројеката", казао је Јевтић.
Он је навео да Министарство планира
оснивање још једне Агенције за образовање, иако већ постоје две - Завод
за унапређивање образовања и васпитања (ЗОВ) и Завод за вредновање
квалитета образовања (ЗВКОВ), чији су резултати, како је оценио,
катастрофални.
"Направили су лош наставни програм који
су критиковали и наставници и стручњаци, чак су критиковани и у
Стратегији. То су бачене паре, а сада се планира оснивање још једне
агенције", рекао је Јевтић.
Школска управа Нови Сад без коментара
У Школској управи Нови Сад, рекли су за
Радио-телевизију Војводине да нису добили званичну најаву штрајка и да
је непознато колико ће школа учествовати у једночасовној обустави рада.
У ту школску управу стигле су само
најаве за поједине школе, па из тог разлога нису желели да коментаришу и
објашњавају ставове Уније синдиката просветних радника Србије.
Разлоге за штрајк покушала је да сазна и
новинарка Радио-телевизије Војводине Наташа Грабеж, која се јавила из
новосадске гимназије "Лаза Костић".
По подацима Министарства за 2011.
годину, 102 запослена у ЗОВ потрошила су близу 150 милиона динара, док
су трошкови ЗВКОВ били око 130 милиона.
Јевтић је позвао Скупштину и Владу Србију да "заштите просветне раднике од Министарства и зауставе даље сакаћење образовања".
Novosadski...
